Američke akcije su u ponedeljak zatvorene niže dok su investitori razmatrali sporiji tempo razvoja veštačke inteligencije, uz tenzije na Bliskom Istoku koje su podigle cene nafte, a prinos na 10-godišnje obveznice kratko je prešao 5%.

Dow Jones Industrial Average je pao za 152,09 poena, ili 0,29%, na 52.421,2. S&P 500 je pao za 37 poena, ili 0,48%, na 7.619,98, dok je Nasdaq Composite izgubio 146,62 poena, ili 0,56%, na 26.186,41.

Akcije čipova su bile generalno slabije, pri čemu je Nvidia pala za 3,4%, AMD za 4,4%, Broadcom za 4,8%, a Micron Technology za 5,3%. Philadelphia Semiconductor Index je pao za 5,9%.

Među velikim tehnološkim imenima, Meta je porasla za 2,7%, Alphabet za 3,2%, Microsoft je dodao skoro 2%, a Apple je porastao za 0,2%, dok je Tesla pala za 1,8%, a Amazon za 1,3%.

Na tržištima energije, Brent sirova nafta je kratko porasla ka 110 dolara po barelu nakon napada na naftovod u Saudijskoj Arabiji, a zatim se povukla na 106,09 dolara, što je porast od 1,4%. West Texas Intermediate je porastao za 1,6% na 101,74 dolara.

Prinos na 10-godišnje obveznice dotakao je oko 5,011%, što je njegov prvi porast iznad tog nivoa od 2023. godine, pre nego što se smanjio na oko 4,96%. Ova promena odražava rastuće brige o inflaciji, deficitima i prognozama Federalnih rezervi o kamatnim stopama. Tržišta su čekala sastanak FOMC-a ove nedelje, pri čemu ekonomisti generalno predviđaju povećanje od 25 baznih poena na opseg od 3,75% do 4%, a fjučersi impliciraju otprilike 90% verovatnoće.

Cene zlata su bile pod pritiskom dok su očekivanja o kamatnim stopama rasla. Spot zlato je palo za 0,9% na 4.305 dolara po unci, dok su fjučersi zlata u Njujorku opali za oko 1,3% na 4.350 dolara. Dolar je ojačao, a indeks dolara je iznosio 99,73, što je najviša vrednost od 2. septembra, pre nego što je pao na oko 99,5. Jen je oslabljen, a evro se trgovao oko 1,152 dolara pre nego što je završio dan na 1,155 dolara, što je pad od 0,3%.